Pankrti

(Ljubljana)

Grupa je nastala septembra 1977. godi­ne i međ u prvima su poč eli da sviraju punk muziku. Diplomirani politikolog GregaTomc se u to vreme vratio iz Londona sa hrpom novih ploč a i na inicijativu pevač a Petera Lovš ina (rođ en 1955.) odluč uju da pokrenu punk grupu. Lovš in je u to vreme već pisao ogoljenu i oš tru poeziju, a povremeno je nastupao prateć i se na gitari. Okupili su mu­zič are koji su pre toga svirali blues š ablone ili hard rock i zainteresovali ih za punk. Origi­nalnu postavu su uz Lovš ina i Tomca, pisce tekstova, č inili basista Jure Kraš evec, gita­rista Mitja Prijatelj, bubnjar Slave Colnarič i gitarista Bogo Pretnar. Naziv grupe (Pankrti na slovenač kom znač i kopilad) odredio je Grega Tome.

Prve š okantne nastupe imali su u ljubljan­skoj gimnaziji Moste, studentskom naselju, na izlož bi stripa Mirka Ilica u Zagrebu i beo­gradskom SKC-u. Uz stvaranje sopstvene muzike poč inju prve pretumbacije u sastavu. Kraš evec odlazi, zamenjuje ga basista Boris Kramberger, a umesto Pretnara dolazi Duš an Ž iberna koji ć e ubuduć e biti ključ ni kom­pozitor. Prvi singl sa pesmama " Lepi in prazni" i " Lublana je bulana" objavili su 1978. godine u samo 2000 primeraka, a dobili su povoljnu recenziju u britanskim nedeljnicima " Melody Maker" i " New Musical Express". Dve stotine primeraka ploč e odlazi u Ame­riku i biva rasprodato, a mnogo kasnije Dž elo Biafra (Jello Biafra) iz sastava Dead Kennedys im saopš tava da je i on vlasnik jednog primerka. Sa pesmama " Anarhist", " Tovar'š i jest vam ne verjamem" i " Lublana je bulana" uč estvuju na kompilaciji " Novi punk val 78-80" (RTV LJ-Š KUC 1980.). Debi LP " Dolgcajt" (Dosada) snimaju 1980. godine u studiju Akademik uz pomoć Boruta Č inč a, klavijaturiste grupe Buldož er i Igora Vidmara, sive eminencije slovenač ke punk scene. Energija svojstvena punku i oš tri, politizovani tekstovi naveli su kritič are da LP proglase najboljim u 1980 godini, a u Zagre­bu dobijaju nagradu Sedam sekretara SKOJ-a. Ploč a donosi niz jasnih generacijskih iskaza u pesmama " Kruha in iger", " Jest sem na lini­ji", " Totalna revolucija" i " Rač unite z nami". Aprila 1980 godine Lovš in odlazi u vojsku, a grupa pauzira Uoč i odlaska, Lovš in je diplomirao na odseku za novinarstvo i sociologiju fakulteta Politič kih nauka sa temom " Pornografija - druš tveni pojam". Po obnav­ljanju rada 1981. godine objavljuju dupli singl na č ijem snimanju je gostovao saksofonista Polde Poljanš ek, a č etiri nove pesme donose neš to mekš u muziku. Godinu dana kasnije nastupaju u Ljubljani sa sastavom Siouxie and the Banchees i objavljuju drugi LP " Drž avni ljubimci" koji su sami produci­rali. Umesto Mitje Prijatelja koji je u to vreme bio u vojsci, gitaru je svirao Bogo Pretnar, njihov č lan iz prve faze rada. Neka od negativnih politič kih iskustava Lovš in iskazuje u pesmama " Kontrolirani, nadzorovani, svobodni", " Zastave v prvem planu" i " Avtoriteta" Po glasanju novinara " Dž uboksa" album je proglaš en ploč om godine Već tada Lovš in i Tome dobijaju priznanje za svoje tekstove u beogradskoj " Knjiž evnoj reci" koja u separatu pod nazivom " U služ bi njenog velič anstva" objavljuje izbor njihovih radova. Snimci sa koncerta u Š entvidu naš li su se na ž ivoj ploč i " Svoboda 82". U to vreme sviraju i dva energič na koncerta u Varš avi. Jeseni 1983 godine snimaju " Rdeč i album" na kome su im kod produkcije asistirali Igor Vidmar i Bra­co Doblekar. Priklanjajuć i se standardnijem rock zvuku u pojedinim pesmama uvode duvač ke instrumente, a neki tekstovi su na ruskom, nemač kom i italijanskom. Udarna tema " Bandiera Rossa" (Crvena zastava) je obrada italijanske komunistič ke pesme, a tu su i " Lokalne pizde", " Sarajevo 1984", " Vođ a" i druge. Sledeć i LP " Pesmi sprave" (Pesme pomirenja) objavljen 1985 godine, dobija naziv po tada aktuelnoj dilemi da li u dru­š tvene tokove uključ ivati i ljude koji su za vreme Drugog svetskog rata bili na strani okupatora. Gitarista Duš an Ž iberna se u to vreme zaposlio na televiziji, a novi č lan benda postao je Mare Kavaš. Ploč u je produci­rao Brajan Hejs (Brian Hayes), gitarista grupe Angelic Upstairs koji je svirao u pesmi " Sis­tem svobode". U novim pesmama proš irili su svoja muzič ka interesovanja uvođ enjem gitarskih solo deonica, viš eglasnim pevanjem i klavijaturama koje su najupeč atljivije u pesmi " Osmi dan". U to vreme Lovš in vec radi kao sportski novinar u listu " Deio", tako da grupa nema č este koncertne aktivnosti i sve viš e se povlač e u okvire Slovenije. Poslednji LP " Sexpok" objavljuju 1987 godine, a producirao ga je Tomo In Der Muhlen iz sas­tava Karlowy Vary i posle njega prestaju sa radom Već sledeć e godine Lovš in osniva sastav Sokoli sa kojim deluje do 1993. godine On se kasnije posveć uje solo karijeri

Godine 1992 izlazi dupli kompilacijski 0 " Zbrana dela I", a na disku " Zbrana dela " naš ao se snimak ljubljanskog koncerta ankrta održ anog 5 novembra 1982. godine Uz nekoliko starijih studijskih snimaka objavljuju i novu, trendovsku verziju pesme btalna revolucija" snimljenu 1994. godine, krajem 1996. godine objavljen je trostruki kompilacijski CD koji u š ezdeset š est snimaka obuhvata njihovu kompletnu karijeru. Uz CD je prilož ena iscrpna biografija i diskografija grupe. Tokom karijere Pankrti su č esto svirali u Italiji, a poč etkom osamdesetih drž ali su č etiri koncerta u Nemač koj u kviru akcije " Rock protiv desnice". Leta 996. godine na kratko su se okupili da bi u jubljani svirali na koncertu grupe Sex Pistols